Portugalska rediteljka i animatorka Žoana Tošte, kojoj je ove godine posvećen specijalni festivalski program Portret animatora, jedno je od najzanimljivijh imena savremene evropske nezavisne scene. Pod sopstvenom produkcijskom etiketom, Gomtch-Gomtch, ova autorka je od 2004. godine do danas uspela da iznedri nekoliko zanimljivih, po mnogo čemu apartnih animiranih ostvarenja. Njen crtež je slobodan, ležeran, gotovo sveden, ali vizuelna ekspresija je u službi animacijskog postupka i nepogrešivo doprinosi efektu njenih rediteljskih zamisli. Šta je to što njene filmove čini toliko osobenim? Najpre, sveprisutni osećaj za humor, ludička energija i spremnost da svoje gledaoce iznenadi, dokazujući Švankmajerovu misao o animaciji kao o sredstvu subverzije.

U filmu Biće (Serão), baka posle porodičnog ručka slaže tarot karte i kada ugleda zloslutni znak, uz krik se sruši i ostane nepomična na podu. Započinje niz kobnih događaja: glavu porodice pogodi infarkt, njegova ispala cigareta spali usnulog dedu, majka se u kuhinji smtrno povredi nožem, decu udari struja, starija kćer ispadne kroz prozor. Karikaturalan crtež i nagomilavanje incidenata kojim sažima pripovedačko vreme stalno nas drže na ivici smeha, uprkos katastrofi. Zatamnjenje. Odjednom, baka ustaje, uzima daljinski upravljač i uključuje televizor kao da se ništa nije dogodilo, čime Žoana precizno zaokružuje strukturu gega ove crnohumorne komedije. I u filmu Pileći paprikaš (Guisado de galinha) porodica je na okupu, a nevolje počinju kada se na vratima pojavi komšinica da pozajmi glavicu luka za paprikaš. Dve domaćice će se sporečkati, u svađu će se umešati muževi, pašće teške reči... na kraju jedan pucanj rasteraće ptice iz krošnje. U odjavnoj sceni, muževljeva fotelja je prazna, a žena plače jer... seče luk. Ovakav, predvidljiv dramski zaplet dobija novu dimenziju onog trenutka kada shvatimo da Žoanini likovi ne izgovaraju svoje replike, već ih pevaju, u fado stilu! Na samom kraju ove animirane operete, fadistkinja peva epilog, ali peva i odjavnu špicu pominjući i rediteljku „koja se moli svom svecu zaštitniku da se publici dopadne ovaj film makar onoliko koliko joj se sviđa vino.“ Nije li ovaj neobični prosede dokaz bazične premise o mehanizmu smeha koja se zasniva na „greškama“ posmatračevog uma, to jest na odstupanju od očekivanog, na nesaglasju mišljenog i saznatog? Čak i u filmu Pas, mornari (Cães, marinheiros) egzistira jedna „porodica“: Pas i njegova Žena imaju Mornara. Po motivima kratke priče Erberta Eldera, Žoana oživljava pripovest o mornaru koji je silom prilika „izneverio more“. Bizarna podela ovog filma ima izvesnu komičku snagu iako će mornar, vezan za kolac negde duboko u kontinentu, ispustiti dušu mučenu neprebolnom nostalgijom.

Porodica, sloboda, tradicija, život i smrt, večne teme o kojima Žoana u svojim animiranim igrokazima reflektira na način koji će našu egzistencijalnu zebnju, ako ne otkloniti, a ono makar umanjiti do podnošljivosti. A zar to nije čudesna moć animacije? I veština jedne animatorke zbog koje se svaki njen film uvek iščekuje s nestrpljenjem? Uveren sam da je i njen najnoviji film, Quem é este chapéu?, koji će svetsku premijeru imati u Čačku, na ANIMANIMI 2011, još jedno iznenađenje za nas.

Milen Alempijević

Il Luster Productions je najvažnija i najproduktivnija producentska animacijska kuća u Holandiji, specijalizovana i za nezavisnu umetničku animaciju, i za razvoj međunarodnih koprodukcija u oblasti animacije i izradu filmova po narudžbini. U ovom trenutku, Il Luster Productions radi na više od 20 projekata (serija, kratkih filmova i dugometražnih filmova) u fazi produkcije i pred-produkcije, koje potpisuju različiti režiseri i koji se ostvaruju u saradnji sa različitim (međunarodnim) studijima.

Od svog osnivanja, pre gotovo 15 godina, kuća il Luster je realizovala produkciju preko dvadeset nezavisnih filmskih ostvarenja, niz projekata za razne naručioce, dve televizijske serije i 27 animiranih filmova o poeziji, koje je pratio obrazovni projekat za srednje škole. Mnogi od ovih filmova nagrađeni su (međunarodnim) nagradama i priznanjima.

il Luster distribuira svoje filmove na nacionalnom i na međunarodnom nivou, i oni se prikazuju na festivalima, u bioskopima i muzejima širom sveta. Digitalna distribucija se vrši putem različitih portala, kao i putem sopstvenog animacijskog podcast-a, dok će uskoro biti dostupna i preko aplikacija za mobilne telephone.

il Luster Productions je takođe i inicijator prve holandske Internet prodavnice animacije www.animationwebshop.nl, čime je ostvarena direktna veza sa poslovima produkcije i distribucije DVD-a sa holandskim ostvarenjima iz oblasti animacije. il Luster je nedavno objavio sopstvenu kompilaciju DVD-a: “Nezavisna holandska animacija”, vol. 1, 2 i 3, kao i “Najbolja holandska animacija”, vol 1.

Osnivači il Luster Productions-a su Arno Rijken i Mikel Snijders, sa pojačanjima koje je ekipa dobila u liku Kris Mouv (produkcija i distribucija) i Ramona Verbernea (producent TV serija). Rijken i Snijders su angažovani kao gostujući predavači na različitim akademijama, kao i učesnici različitih savetodavnih veća koja se bave animacijom i kratkim filmovima.

Pregled projekata produkcije u realizaciji kuće il Luster možete naći na www.illuster.nl.

Radionica za animaciju je jedini fakultet za animaciju u Danskoj. Škola aktivno deluje od svog osnivanja 1989. godine, smeštena u srcu Danske, u gradu Viborgu, okruženom predivnom prirodom. Studije su organizovane u 7 glavnih oblasti rada: fakultetske studije (BA) imaju dva smera, Animacija likova i CG umetnost; profesionalni kursevi obuke se sastoje od uvodnih programa u Animaciju likova i CG umetnost, u trajanju od 15 sedmica; Akademija crtanja, gde studenti izučavaju klasični crtež; Program boravka i studija, u okviru koga studenti i profesionalni umetnici iz celog sveta rade na projektima u oblasti filma, igara i ilustracija; Centar za animaciju i pedagogiju, koji radi na implementaciji animacije kao pedagoškog sredstva u evropskom sistemu osnovnih škola, a pored toga organizuje i radionice za decu iz Danske i drugih zemalja; Centar za animaciju, koji radi sa ciljem da stvori nove oblasti primene animacije u medicini, nauci i medijima; konačno, tu je i Centar za talente, koji okuplja nekolicinu naših diplomiranih studenata koji su pokrenuli sopstvene studije animacije.

Studenti pohađaju nastavu koju vode vanredni međunarodni predavači – profesionalci iz studija kao što su Pixar, DreamWorks, Disney, Blue Sky, Nickelodeon, Framestore, Aardman, MPC, MacGuff, i mnogi drugi. Naš je cilj da nastava koju studenti pohađaju ima što je moguće više dodirnih tačaka sa studijima i njihovim radom, kako bi po završetku studija naši diplomci bili spremni da se uključe u rad pravih produkcija. Da bi se ovi ciljevi još bolje i lakše realizovali, studenti često učestvuju u zajedničkim projektima koji se realizuju u saradnji sa drugim školama, a ponekad su uključeni i u projekte sa danskim kompanijama, kako bi stekli dodatna znanja. Pored ovoga, studenti fakultetskih (BA) programa na svojoj trećoj godini studija rade na izradi svojih filmova – diplomskih radova, dok poslednji semestar provode kao pripravnici u različitim kućama širom sveta koje se bave animacijom i kompjuterskim igrama, gde često dobijaju i zaposlenje nakon završetka studija.

Radionica za animaciju ima izrazito internacionalno usmerenje. Većina naših vanrednih profesora dolazi iz inostranstva, kao veliki broj naših studenata i osoblja. Uz to, tesno sarađujemo sa međunarodnim školama animacije i kompanijama koje su aktivne u ovoj oblasti, tako da veoma često koristimo i ovu široku mrežu mogućnosti kako bismo realizovali filmske projekte i stvorili nove obrazovne mogućnosti na međunarodnom planu. Kao primer ovakvog načina rada, možemo navesti diplomske studije Animation Production Masterclass koje organizujemo u saradnji sa MOME u Mađarskoj, ili Filmakademie u Nemačkoj, Gobelins u Francuskoj, dok naši studenti na fakultetskom programu (BA) izrađuju svoje filmove – diplomske radove na Nacionalnoj filmskoj školi u Danskoj.

Cilj škole THE ANIMATION WORKSHOP je da nastavi sa obučavanjem studenata na trenutnom visokom nivou kompetentnosti, kao i da im pomaže da dobiju angažovanje u okviru studija animacije, kako u Danskoj, tako i u drugim zemljama. Faklutet će isto tako nastojati da i ubuduće funkcioniše kao centar za izučavanje i razvoj danske i evropske animacije, kao i da – radeći na optštem planu – podstiče informativne, obrazovne i razvojne aktivnosti usmerene ka studentima i profesionalcima koji deluju u oblasti animacije.

Tina Rathky Jensen,
administrator diplomskih studija

Pionir srpske animacije i jedan od najznačajnijih stvaralaca u ovoj oblasti, Nikola Majdak, rođen je 1927. godine u Valjevu. Završio je kurs za ratne snimatelje pri Filmskoj sekciji Vrhovnog štaba NOV i POJ, srednju filmsku školu u Beogradu i diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Bio je redovni profesor i šef katedre za filmsku i TV kameru Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Rukovodio je odsekom za animaciju na Filmskoj školi Dunav filma, a i doskorašnji je predsednik srpskog ogranka ASIFA.

Kao reditelj, direktor fotografije, kamerman, montažer ili animator snimio je preko 300 dokumentarnih (među kojima su najznačajniji oni koje je radio sa Aleksandrom Petrovićem, Ratomirom Ivkovićem i Mićom Miloševićem), igranih, kratkometražnih i animiranih filmova. Autor je prvih crtanih filmova u Beogradu, Solista i Čovek od krede (1963).

Dobitnik je velikog broja domaćih i međunarodnih nagrada, između ostalih i Zlatne plakete Jugoslovenske kinoteke. Osnivač je i umetnički direktor evropskog festivala animiranog filma Balkanima, koji se od 2004. godine održava u organizaciji Akademskog filmskog centra u Domu kulture Studentski grad u Novom Beogradu.

Animirani filmovi: Solista (1963), Čovek od krede (1963), Pardon (1966), Zaljubljen u tri kolača (1967), Izvor života (1969), Tu-tu (1971), Vreme vampira (1971), Enciklopedija krvnika (1974), Svet tišine (1978), Spraytime 2002 (1978), Poslednji sunčev zrak (1980), Ljubav na prvi pogled (1982), Poslednji TV dnevnik (1983), Noćna straža (1983), Ostrvo (1984), Tour retour (1985), Veliki prasak (1987), Cross-country (1988), Autoportret (1988), Nocturno (1989), Le Grand-guignol (1993), Pecanje (1993), Curriculum vitae (1994), Ars magna lucis et umbre (1995), Diptih o sidi (1995), Pontius Pilatus Secundus (1996).

Pišući o Majdakovom filmu Pontius Pilatus Secundus u svom tekstu Udahnuti život (Animirani film, zbornik, Beograd, 2000.), ugledni teoretičar i istoričar filma Božidar Zečević tvrdi da ga je “Majdak podsetio na to da je film Božije čudo, koje nam govori istinu; koje nam tumači i posreduje Jevanđelje izvornim filmskim jezikom. Šta bih više hteo od filma? Šta bi više hteli i Vera i Ljubiša Jocić, koji su želeli da od mrtvog stvore živo i tako prenesu Njegovu ideju u filmski svet. Tu se još ne završava Majdakova misionarska ideja i on tek sad namerava ponovo da nas vrati u tunel mraka i košmarne istorije ovozemaljskog života, prema izlazu koji slutim i koji neće biti drugo do novo iskušenje. Film i ne može drugo. Majdak mu je posvetio ceo svoj život.”