Izložba stripa NINA BUNJEVAC (Kanada)

Nina Bunjevac je slikarka, vajarka i autorka stripa iz Kanade. Rođena Kanađanka, detinjstvo i ranu mladost provela je u Srbiji, u Zemunu i u Nišu, a potom se, pred krizni period 90-ih na jugoslovenski prostorima, vratila u Kanadu. Iako se sa uspehom oprobala u više medija, tvrdi da je strip njena trajna opsesija, jer odražava njenu strast ka pričanju priče, a može i lako da bude pretvorena u animaciju, kojom bi takođe želela da se bavi. Po Nininom mišljenu, strip je i krajnje pristupačan medij, ona čvrsto veruje da umetnost treba da dođe do široke publike, umesto da bude namenjena grupicama privilegovanih individua.

Ninini radovi zastupljeni su u brojnim izdanjima i antologijama kao što su Komikaze (Hrvatska), Mineshaft (SAD), InguineMah (Italija), Ženski Strip na Balkanu (Hrvatska), Carte Blanche (Kanada), Giuda (Italija) i drugim. Često se bavi problematikom imigranata i nacionalizmom, kao i univerzalnim temama poput usamljenosti i ljubavne čežnje sagledavanim iz rakursa ženskih likova.

Na izložbi u okviru festivala ANIMANIMA 2011 Nina će predstaviti jednu zaista posebnu junakinju, ženu-mačku po imenu Zorka. U intervjuu datom našem poznatom autoru Alekasndru Zografu, autorka kaže: “Veoma se radujem novom liku kojeg sam kreirala za strip na kojem trenutno radim - lik se zove Zorka Petrović i ona je žena-mačka, prema klasičnom noir filmu Cat People, kojeg je 1942. režirao Jacques Tourneur. Film predstavlja Balkance (naročito Srbe) kao seksualno devijantne predatore koji prete da unište miran život normalnih Amerikanaca. U mom stripu, Zorka je usamljena devojka opsednuta idejom da pronađe svog muškarca. Ona radi u industriji prerade mesa, i voli da jede brzu hranu gledajući američke TV programe. Na neki način, ona je danas postala žrtva, a ne neprijatelj, američke medijske mašinerije.”

U razgovoru sa kanadskim novinarom Dejvom Hauardom vođenom aprila 2010. godine, Nina je upoređujući stanje severnoameričke i evropske scene sa naglaskom na generacijsku pripadnost njenih aktuelnih aktera, potcrtala kreativnu energiju evropske, naročito balkanske zajednice stripara čija je vitalnost paradigmatična uprkos nepovoljim socio-ekonomskim okolnostima.

Radove Nine Bunjevac možete pogledati i na: www.ninabunjevac.com

NEVIDLJIVI STRIPOVI – ALTERNATIVNI STRIPOVI U SRBIJI

“Nevidljivi stripovi – alternativni stripovi u Srbiji” predstavlja početni pokušaj da se sakupi i prikaže produkcija autorskog/nezavisnog/alternativnog stripa, koji koristi distributivne kanale i produkcijkse strategije nezvanične kulture – pokušaj koji je sada dobio oblik arhivskog i izložbenog projekta centralne institucije naše kulturne memorije – Narodne biblioteke Srbije. Na ovaj način, putem izložbe instalacija i pratećeg kataloga, moguće je ne samo steći uvid u postojeću zbirku alternativnih stripova nastalih u Srbiji tokom proteklih nekoliko decenija, već je moguće pratiti i početke njihove kontekstualizacije na širokom planu saradnje sa autorima, inicijativama, kolektivima i organizacijama koji ovu scenu održavaju tako vitalnom, nepredvidljivom i prepoznatljivom. Početno ispitivanje obavljeno je na osnovu osnovnog oblika razvijanja i distribucije alternativnih stripova, strip-fanzina.

Nastavljajući tradiciju nezavisnih/samizdat aktivnosti kao jednu od prepoznatljivih odlika kulture mladih i alternativne kulture u Jugoslaviji, alternativni stripovi u Srbiji su dostigli zenit tokom devedesetih godina prošlog veka. Zahvaljujući svojoj inovativnosti, intenzitetu i uzajamnom preplitanju sa kretanjima u različitim drugim oblastima alternativne kulture, alternativni stripovi su, kako se pokazalo, postali najprisutniji kulturni proizvod Srbije na međunarodnoj sceni, uprkos različitim društvenim okolnostima koje su u velikoj meri otežavali linije međunarodne komunikacije. I premda se ova saradnja odvijala izvan okvira institucionalne kulture, ona se pokazala kao efikasna u otvaranju novih platformi koje su služile za produkciju i razmenu, uspevši da stvori ne samo jednu novu generaciju autora, već i porast interesovanja, i kod institucija i kod čitalaca. Zograf, Wostok, Saša Mihajlović, Danijel Savović, Milan Pavlović mr.stocca, Damir Rijowitch i Damir Šmit, Aleksandar Opačić, Radovan Popović, Maja Veselinović, Nikola Vitković, Lazar Bodroža, Nikola Korać, Vuk Palibrk i čitav niz drugih autora koji su učestvovali u ovim dinamičnim dešavanjima svojim kreativnim, obrazovnim ili organizacionim aktivnostima, omogućili su nam da pratimo njihov rad u kontinuitetu tradicije laternativne scene, a isto tako i da nađemo načine da u novom kontekstu razvijemo diskusiju u nastojanju da definišemo šta je to alternativa – kako u stripu, tako i u kulturi.

Kolekcija „Nevidljivi stripovi“ će takođe prikazati i sačuvati digitalizovanu produkciju nezavisnih / samizdat stripova i fanzina koji do sada nisu sistematično sakupljeni i sačuvani u institucijama (uključujući i časopise koji se prema načinu produkcije i distribucije mogu svrstati u fanzine, kao što su Striper, Mutanat, Tit bit i ostali; samo-izdati grafičke časopise u obliku fanzina, koji su izdavani pod nazivima kao što su Momci, Phantom Works, Morcina, Feathered Friends; strip-fanzine čiji autori i grupe autora direktno potiču iz pank-fanzin kulture, gde spadaju Krpelj, Debilana, Titov zabavnik ili Zadrugar; proizvode nastale u radionicama i zajedničke radove kao što su Kuhinja, Čovek iz bunara i drugi; i eksperimentalne forme koje nastaju u procesu osmoze u novim medijima, a koji se mogu naći na platformi Studiostripa, kao na primer Gorski vijenac, Bolji život, Bizar, Tvrdi strip, Hororretard, Intimna Mašina i drugi). Ova kolekcija će pružiti uvid i u različite materijale, kako iz aspekta medijske arheologije – podrazumevajući koncept fanzina kao autentično lokalno stvaralaštvo u štampanom formatu, tako i iz ugla istorije stripa u Srbiji i šrime regionu, kako bi se na ovaj način podstakla intenzivnija institucionalna briga za ovaj oblik kontinuiranog i vitalnog stvaralaštva.

Kontekst u kome se ovde posmatra nezavisno strip-stvaralaštvo nameće pitanje reprezenativnog kvaliteta autorskog stripa u odnosu na kulturu iz koje potiče. Postojeći nivoi vidljivosti ovog specifičnog oblika stvaralaštva nam omogućuju da njegov proizvod približno definišemo kao nevidljivi strip. Svojim impresivnim razvojem, emancipacijom postojećih normi klasične, linearne naracije, kao i svojim grafičkim standardima i standardima ostvarenim u oblasti crteža, ovaj strip je osigurao svoju sve veću prisutnost u aktuelnim trendovima na međunarodnoj sceni i, pronašavši kanale međunarodne komunikacije, bio je otkriven i prepoznat, prezentovan i glorifikovan izvan granica zemlje, uprkos činjenici da u zvaničnoj kulturi, javnim manifestacijama i javnom medijskom prostoru u Srbiji devedesetih godina prošlog veka gotovo da i nije zabeleženo njegovo postojanje. Uz nekoliko izuzetaka – dnevnih novina i književnih časopisa – nezavisna strip ostvarenja autorske alternative ostaju nevidljiva za sve, izuzev za uski krug/zajednicu upućenih, unutar granica Srbije. U isto vreme, ova produckcija predstavlja jedno od najvidljivijih i najprisutnijih umetničkih kretanja iz pravca Srbije ka prostorima izvan njenih granica. Kao poseban paradoks nameće se činjenica da je ova umetnost odigrala svoju reprezentativnu ulogu tokom devedesetih godina prošlog veka delimično zahvaljujući mreži za razmenu i saradnju koja je postojala između strip-scena bivših jugoslovenskih zemalja, preko strategija koje su fanzini razvili u oblasti distribucije i umrežavanja, kao i putem zadobijene reputacije i popularnosti određenih autora (prvenstveno Aleksandra Zografa i Danila Miloševa Wostoka), koji su uspeli da na celokupnu scenu privuku radoznale poglede. Oblast savremene umetnosti bila je prva koja se pokazala kao otvorena i dostupna za interakciju sa alternativnom strip-scenom. Nakon dvehiljadite, dolazi do novog zamaha podstaknutog intenzivnijom komunikacijom i većom pokretljivošću, artikulacijom inicijativa koje nude Internet i portali, (www.kosmoplovci.net/studiostrip, www.stripvesti.com) lakšom organizacijom međunarodnih manifestacija (poput festivala GRRR! u Pančevu koji je pokrenuo A. Zograf ili Novog doba, festivala nestvrstanog stripa, kojeg su inicirali Turbo comix and Studiostrip u Beogradu), ali i učestvovanje u dinamičnom polju dešavanja moderne umetnosti i književnosti.

Prezentacija: Aleksandra Sekulić

OBRAZOVNI ANIMIRANI FILMSKI PROGRAM "SLON"

Iako je nastao kao deo Međunarodnog festivala animiranog filma Animateka, Obrazovni animirani flimski program “Slon” živi i diše iz jednog jedinog razloga: radi dece. Svake godine, deca i omladina imaju priliku da vide veliki izbor izvanrednih originalnih animiranih filmova, pažljivo kategorisanih prema uzrastu gledalaca. Između dve projekcije filmova na velikom ekranu, organizuju se debate na kojima su mladi posetioci pozvani da izraze svoje mišljenje o filmovima, njihovom sadržaju, kao i o njihovom estetskom i umetničkom značenju. Organizatori vode računa i o odraslima koji dovode decu na projekcije: za njih se pripremaju odabrani pedagoški materijali koji im pomažu u radu sa decom. Između dva festivala, “Slon” nastavlja da živi sopstvenim životom: organizuju se radionice animiranih filmova za decu, učestvujemo na različitim festivalima i prikazujemo svoje programme u Sloveniji i inostranstvu. U saradnji sa najčitanijim dečjim časopisom u Sloveniji, objavljujemo DVD sa najboljim filmovima sa prošlogodišnjeg festivala, učestvujemo svojim savetima u debatama vezanim za filmove, čime podstičemo decu i odrasle da zajedno gledaju i uživaju u animiranim filmovima.

Izbor filmova: Igor Prassel, Animateka, Ljubljana

MODERNA BASNA ILI SOCIJALNI BESTIJARIJ?

Primeri predstavljanja životinja u savremenom evropskom animiranom filmu

Koliko čovek zaista razume životinje? Jesu li od pomoći u tome naučna zoologija, umetnost, mediji? Da li je industrija zabave (film, TV, produkcija igračaka) manje eksploatatorska i manipulativna samo zbog toga što danas postoji izražena svest o životinjama kao o bićima sa važnom ulogom na ovoj planeti, pa tako i o njihovim pravima? U svetlu poimanja formi koegzistencije čoveka i životinje, veoma zanimljivo je stanovište da ljudi nisu pre svega racionalne životinje, nego životinje sa dušom koja je lingvistički strukturisana. Posredovanje jezika u čovekovoj kategorizaciji realnog i imaginarnog sveta ispostavlja se važnim i u poimanju životinjskog sveta. Projektujući sopstvene osobine na životinje, što je oduvek bio uobičajeni potupak u basnama i pričama o životinjama, uspostavljaju se čvrste veze i oslobađaju nove mogućnosti čovekove samospoznaje. Na ukrštanjima didaktike i humora ovakve priče konstruišu novu stvarnost ustrojenu na vlastitim zakonitostima.

Moguće slike takvog sveta, samosvojnog i punog iznenađenja, vidljive su i u animiranim filmovima. Postavljeni standardi predstavljanja životinja, prevashodno izraženi antropomorfijom i antropocentričkom estetikom i danas su u širokoj upotrebi, ali u animiranim ostvarenjima savremenih majstora animacije, životinja nije samo „glavni junak“, već simbolička i/ili alegorijska nadgradnja svog humanog predloška. Fokusiranjem na kratke autorske filmove, učinjen je pokušaj da se oni grupišu u nekoliko značenjskih celina, polja povišene pažnje, u kojima se prepoznaju međusobne veze. U prvom delu, analiziraće se „socijalni“ odnosi sa akcentom na relaciji „muškarac-žena“, a primeri su Džon i Karen Metjua Vokera (Velika Britanija, 2007) i Nema mesta za Gerolda Danijela Nokea (Nemačka, 2006). Drugi deo opisuje potragu za trenutkom od koga kućni ljubimac postaje sustanar ili partner, kao u Krokodilu Kaspara Jancisa (Estonija, 2009), Crvenom zecu Egmonta Majera (Nemačka, 2007) i u Godišnjici Martinasa Diše (Litvanija, 2006). Složena tema trećeg dela je zamena uloga/identiteta, a primeri su filmovi Pseći dani Nikole DeKresija (Francuska, 2007), Psi, mornar Žoane Tošte (Portugalija, 2007) i Kokoška, njegova žena Igora Kovaljova (Rusija, 1989). Tema četvrtog su nesvakidašnja svojstva životinje-lutke, kao u Tigru Giljermea Markondeša (Brazil, 2006) i Maestru Geze M. Tota (Mađarska, 2005). Peti deo prikazuje forme funkcije maske i rituala igre, odnosno simboličkog poimanja životinje, a primer je Starica i golubovi Silvana Šomea (Francuska, 1996).

Predavanje: Milen Alempijević